Predstava “Siroti mali hrčki”  Narodnog pozorišta Kikinda biće izvedena u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić” na sceni „Kult” 2. marta u 20 časova. Ovaj komad neprolaznog je karaktera s obzirom na uvek aktuelnu i nikad istrošenu temu – stanja državnog činovništva.

„Siroti“ i „mali“ su izrazi koji opisuju male životinjice u kavezu koje se okreću u točku do besvesti. Na prvi pogled oni izazivaju sažaljenje. Kada ih malo bolje sagledamo, uvidećemo da je to vrsta koja je otporna na skoro sve vrste vremenskih promena - vrlo brzo se razmnožava i kad ima dovoljno hrane može da postane i pogubna za ostale vrste. U analogiju sa ovim životinjama mogu se staviti  i niži činovnici u izmišljenom ministarstvu za informacije u nepoznatoj zemlji, koji od duga vremena i dosade smišljaju pakosti jedan drugom, mrze se, glože oko budalaština i nebuloznih šala koje dovode do kalanbura u tokovima informacija  i povlače za sobom u propast i svoje ministarstvo, i vladu i ceo sistem –  jer su, zapravo bili ogledalo tog sistema.

U savremenoj Srbiji nije ništa drugačija situacija među državnim činovnicima nego u ovoj izmišljenoj zemlji – u lancu upravljanja državom niko nije posvećen drugoj stvari, do stvaranju uslova za sopstveni opstanak na položaju, u službi, a to se dobija samo kontrolom informacija. Uspostavlja se novi poredak stvari gde su na visokim položajima mladi, ambiciozni ljudi, ali nesposobni i neiskusni da se bore ni sa najobičnijom birokratskom greškom. Što su na višoj funkciji sve su mlađi i breme odgovornosti ih još više melje, pa se na kraju dobija utisak da „siroti mali hrčki“ nisu ugrožena vrsta, već vrsta koja ugrožava i samu državu.

I šta na kraju preduzeti protiv tih birokrata? Šta preduzeti protiv ljudi koji drže do izgleda, a debeli su; drže do svog autoriteta a nemaju ga; drže do svoje skromnosti, a neviđeno su oblaporni; imaju fasadu, ali se ispod nje kriju razne frustracije?

Za sada im se možemo samo smejati.

I na kraju, svi smo mi hrčci okupirani “duhovnom močvarom”, mrzi nas da radimo, da krenemo u nešto novo i vrlo brzo postajemo oni koji sede i gledaju kako da popune svoje živote nekim hobijima ili sitnim avanturama.

„U predstavi nema ničega dnevnopolitičkog, ne komentarišem ni sadašnju, ni prošlu, ni pretprošlu vlast, nijednu stranku posebno. To je komedija apsurda i taj apsurd je dovoljan komentar, da ne moram da je pozicioniram u vreme, u prostor. Bitno mi je da ih prosto prikažem, a prepoznaće se i današnje birokrate. Mihić je ironičan, jer oni nisu ni siroti ni mali.”

(Marko Đurić, reditelj)

Po komediji Gordana Mihića

Uloge: Dragan Ostojić, Branislav Knežević, Branislav Čubrilo, Marko Gvero, Nikola Joksimović

Scengografija: Marija Stojković

Kostimografija: Ivana Stanković

Režija: Marko Đurić

Marko Đurić je rođen 22. aprila 1985. u Nišu.

Od 2004 – 2007. godine studirao Filozovski fakultet u Nišu, odsek Srpska književnost i jezik.

Na Fakultetu dramskih umetnosti koji upisuje 2007. u okviru ispitnih radova režirao:

2008 - odlomak iz „Žabara“ Rejnera Vernera Fasbindera, 2009 - početak II čina „Veštica iz Salema“ Artura Milera ( učestvovao na Sterijinom pozorju u programu Pozorje mladih), 2010 – „Prosidbu“ Antona Pavloviča Čehova.

Asistirao reditelju Aleksandru Popovskom na predstavi „Kandid ili Optimizam“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Diplomirao je 2011. u klasi Egona Savina i Dušana Petrovića sa „Sirotim malim hrčkima“ Gordana Mihića u Narodnom pozorištu Kikinda.

Iste godine je režirao predstavu „Zvezdana prašina“ Dušana Kovačevića koja je i sada na repertoaru Ustanove kulture „Vuk Karadžić“ U Beogradu.